Dolazis,poznajem tvoj hod,cujem ti korake...Necu podneti,pascu pred tobom,
ljubicu ti stope,molicu za spas svoje duse,molicu za ljubav,bez stida.
Pogledi se srecu i to smo oni isti "mi",na trenutak,ali vise nas nema,ne postojimo,
znas,kao sto i ja znam-prekasno je.Gde sam pogresila,ko me je prokleo?
Zelim samo tvoju ljubav,tvoju ruku da me vodi,bilo gde,tvoje srce da kuca u istom ritmu
sa mojim,tvoju tugu da je delimo na pola,tvoju srecu da se smejemo zajedno,kao nekada...
Blede slike naviru,a mi i dalje stojimo,gledamo se nemo-bez reci...za srecu kasno je,znam,
ali ne mogu to da prihvatim! Ne zelim da odes,zelim da budes tu,da ti kazem sve sto nisam,
da ti pricam,da me slusas i uzivas u boji moga glasa,da te gledam i potonem u dubinu
tvojih ociju...ali,moje zelje su san,ne realnost,a ti si stvaran,stojis tu predamnom,
ali nemam prava da te dodirnem,da te zagrlim...ruka u ruci,samo to-premalo za ono sto je
bilo i previse za ono sto je ostalo.Boli...mnogo boli.Hoce li ikada i prestati? Hocu li povratiti
dusevni mir,osmeh na licu i radost u srcu? Hocu li prestati da sanjam o ljubavi,o nama?
Kada ces prestati da mi gazis po srcu,lutas po mislima? Kada ces se umoriti i dati mi pravo
da zivim,da ponovo volim? Kada cu to i sama pozeleti,iskreno,od srca?
Htela sam da vristim od srece i bola,istovremeno.Htela sam da ti kazem,da znas
Volim te i mrzim...htela sam mnogo toga,a nista nisam...
Ostala sam nema,pregazena od zivota,umorna od bola i iscrpljena od tuge...
na mom' licu se nije ocrtavalo bas nista,osim ravnodusnosti.
Mislis,izgubila sam svaki osecaj,posle tebe ne umem da volim...donekle si u pravu.
Gledam te pravo u oci,skreces pogled,kao da se plasis,znas da te poznajem,
kao da ne zelis da znam sta se krija iza tog' tvog,na izgled,hladnog pogleda,
a znam i osecam i jos vise boli,jer ostalo je toliko ljubavi,ostalo je toliko reci,
neznosti,ostala je tanka nit koja nas i dalje veze,cvrsto kao okovi,ne popusta i ako je kraj,
boli i ako je proslo,budi uspomene na prosle dane,na nasu ljubav,a gde smo mi?
gde smo se izgubili?
Pricas o zivotu,o svakodnevnici,o nekim,za ovaj trenutak,ne bitnim stvarima,
pitas kako mi je,jesam li pronasla srecu,radujem li se i dalje sitnicama,
budim li se jos uvek sa osmehom na licu,kao nekada?
Nase "sitnice",nase "male" stvari...sve nase sto je bilo nekada i sto je proslo
ne ostavljajuci nam bas nista za utehu...
I sta da kazem,a da me ne izdaju suze?
Rekla sam :"zurim,drago mi je sto sam te srela",
rekla bih bilo sta samo da pobegnem sto dalje od tuge,spustila sam pogled,bila sam kukavica,kao i ti,plasila sam se da ce ti moje oci reci sve sto sam precutala.
Nasmejala sam se na silu,da ne vidis koliko patim i krenula dalje...
Rekao si:"Ne smejes se vise isto...,ali si i dalje onako ponosna"...i krenuo u suprotnom
smeru.Putevi nam se ponovo dele na dve strane,odlazim,odlazis i ponovo
onaj isti osecaj...Niko od nas se ne osvrce,krenuli smo pravo,putem nove srece,
ne sigurni u njeno postojanje,ali sigurni u kraj.......
Pet Apr 17, 2015 10:19 pm