Poznavali su se jos od ranog detinjstva. Ziveli su u istoj ulici, kuca do kuce. Roditelji sui m se druzili I odlazili jedni kod drugih kuci. Vec tada su govorili da ce biti prijatelji. Mala Jana je bila zelenoka, izrazito krupnih ociju, vesela I razdragana devojcica, a Goran je bio miran i tih decak crne kose. Posle vrtica, zajedno su isli I u skolu, u isti razred, sedeli zajedno u klupi. Vec u osnovnoj su ih deca zezala, mada I zavideli, narocito decaci Goranu. Jana je izrastala u prelepu devojku. Nevini prvi poljubac se desio na kraju osnovne skole, kada su se rastali ispred njene kuce poslednjeg dana osnovnog skolovanja. Ceo raspust su proveli zajedno. Svi su ih videli kao idelan par. Stalno su bili veseli I nasmejani. Srednja skola ih je nakratko razdvojila ali samo sto se skole tice. Jana je upisala medicinsku skolu na 15 km od njihovog mesta, a Goran u rodnom mestu gimnaziju. Sve je funkcionisalo idealno dok nije Jana pocela sve kasnije da odlazi iz skole, a Goran da postaje sve sumnjicaviji I ljubomorniji. Toliko je postao sumnjicav da je jedan dan posle skole otisao do obliznjeg mesta da vidi gde je Jana. Ugledao ju je u parku pored skole zagrljenu sa deckom koji je bio susta suprotnost njemu. Nepoznati mladic koji je grlio njegovu Janu je bio misicav, obucen u skupu garderobu i videlo se da je zasmejava stalno. Dok je poslednji put gledao je kroz glavu mu je prolazila pesma „Odlazim a volim te“, grupe Alpha team-a. Voleo je Janu svim srcem i mislio da ce ceo zivot provesti uz nju. Taj momenat promenio mu je zivot, otisao je kod tetke u drugu drzavu da zivi i skoluje se i nikada vise nije spominjao Janu i nije zeleo da se vrati u rodni grad.