Soba je bila velika i prostrana inače, ali sada je bila najskučenije mesto na kojem sam mogla biti. Nekadašnja ogromna trpezarija škole, pretvorila se u disko klub u neverovatno kratkom roku. Svi su igrali i pevali, slavili kraj srednje škole. Pred očima su mi se smenjiva svetla i senke, a u glavi mutili svi ti glasovi, uzvici i smeh, ali sam jasno mogla da razaznam glasove mojih drugarica koje su nedaleko od mene ćaskale i komentarisale razne momke. O momcima o kojima pričaju, ne znam ama baš ništa, povučena sam devojka, posvećena školi i obavezama, žurke i momci su stavljeni na čekanje.
Bacila sam pogled na ogledalo šanka, na moje krupne crne oči oko kojih se nespretno nanesena maskara malo razmazala napravivši crne fleke na mojim bledim kapcima.
“Idem do toaleta,brzo ću!” drala sam se i sveg glasa, pokušavajući da nadjačam muziku, ali sam se i dalje jedva čula. Dovoljno da me čuju prijateljice.
“Okej, ideš sama?”
“O, da.” osmehnula sam se, zgrabila torbicu sa šanka i skočivši sa visoke stolice, popravila sam rubove svoje haljine i krenula ka toaletu. Jedva sam se provlačila kroz gužvu, između sijase neartikulisanih tela koja su udarala u mene. Nespretno se gegajući, ugledala sam bela vrata toaleta koja su bila nekoliko metara udaljena od mene. Krenula sam ka njima, kada sam osetila jak udarac u leđa…N ašla sam se na hladnom parketu, šta do đavola?
“Izvini malena” hrapav i dubok glas čuo se iznad mene, što i nije tako čudno, tehnički,u ovom trenutku sve je bilo iznad mene. Dve snažne ruke obmotale su se oko mog malog struka, nabravši mi crnu haljinicu. Konačno sam stala na noge, trebao mi je malo vremena da se saberem.
“Malena?”
Podigla sam glavu i susrela se sa krupnim tamno-plavim ošima uokvirenih crnim trepavicama. Njegova crna i razbarušena kosa pokrivala mu je jedan ugao čela. Mala i puna tamno roza usta izvila su se u nestašni smešak. Prelep dečko stajao je ispred mene, gledajući me mutno, nedokučivo. Nikada ga nisam videla…
“Hoćeš li samo da bleneš u mene,ili…”
“Mogao bi da paziš kuda ideš!”
Zakikotao se.
“Uf,al smo opasni.”
Samo sam ponosno podigla glavu, i krenula. Koliko god bi volela da ga gledam, samo da ga gledam, te plave oči, roze, naduvene usne, ponos mi ne dozvoljava.
“Hej, stani malena!” zgrabio me je za ruku.
“Ma šta je?”
“Zar već ideš?”
Odmahnula sam glavom i istrgnula mu se iz stiska. Zašto uopšte priča samnom, šta hoće? Ponovo sam krenula. Našla sam se pred vratima toaleta i stavivši ruku na kvaku, okrenula sam se da vidim da li je još tamo. Stajao je i gledao u mene sa rukama zarivenim u džepove, na licu mu je bio onaj isti polusmešak.Trgla sam se u brzo ušla i zatvorila vrata.U prostoriji nikog nije bilo. Beli zidovi uokvirivali su praznu sobu, a samo na jednom zidu bilo je veliko ogledalo sa tri mala lavaboa ispod. Stala sam pred gledalo i počela da popravljam maskaru.Kada sam sve zavrsila, počela sam vraćati stvari nazad u tašnu, kada sam čula da se vrata polako otvaraju. Neko mi je prilazio sa leđa. Bacila sam pogled na ogledalo već malo uplašena. To je bio on.
“Malena,nismo se ni upoznali.”
“Šta ćeš ti ovde, izađi molim te.” Srce mi je lupalo, nikada nisam bila ovako blizu nekog dečka, a kamoli dečka sa licem anđela kojeg prvi put u životu vidim, nisam znala njegove namere.
“Smiri se, lepa.” Uhvatio me je za nadlaktice i povukao sebi. Sudarila sam se o njegov torso obmotan crnom majcom ispod koje je bio skriven deo srebrnog lančeta koje se presijavalo na svetlu.
“Pusti me”!- otimala sam se, pokušavala sam da se oslobodim, bio je previše jak, što me i ne čudi.
“Neću ti ništa.” Spustio je ruke oko mog struka i približio usne mom uvetu. Osetila sam njegov topao dah na mojoj naježenoj koži.
“Samo jedno… Budi mirna.” Pre nego što sam išta uspela da izustim, počeo je da mi ljubi vrat.Vruće usne prelazile su preko moje kože, preko linije vilice, vukao je i sisao. Osetila sam da mi krv izvire na površinu. Pomeranje bilo kog dela tela, za mene je bilo nemoguće, čvrsto me je držao.
“Molim te..” glas mi se gubio… previše sam izgubljena.
Odvojio je usne od mog vrata.
“Sad si samo moja, obeležena”
Pustio me je ,lagano me poljubio u obraz i odmakao se.
“Šta to?” konačno oslobođena, setila sam kako se gnev budi u meni, krenula sam da ga udarim ali mi je uhvatio ruku.
“Vidim da ćeš biti izazov,ha”
Shvatila sam ga. On je još jedan igrač, ali ovu igru neće dobiti.
“Zar ovo svakoj radiš?”
Izvio je obrvu.
“Šta to?”
“Obeležavaš ih.”
Pustio mi je ruku i zavalio se nazad, naslonivši se na zid.
“Da ali, druge su bile malo više voljne za saradnju.” Ponovo onaj čudan pogled.
“Pa malena, bilo mi je drago, čekaću ja.”
“Na šta?”
“Na tebe, doćićeš, znam, svaka dođe.”
“Ja nisam svaka.”
“Doćićeš…”
“Neć…”
“Šššš, hoćeš” glas mu je bio tih. Nagnuo se i poljubio me ponovo u obraz, namignuo i krenuo napolje.
Opet sam sama stajala u beloj prostoriji. Prstima sam prešla preko modrog mesta na mom vratu, bilo je tako vruće. Nikada se niko nije ponašao ovako prema meni, nikada me niko na ništa nije prisiljavao. Ništa mi nije bilo sasvim jasno, ali mi je jasno da me ovaj čudni dečko neće imati, u bilo kom smislu.
Ovo se ispostavilo da je bila najsrećnija noć u mom životu. Sada dok ovo pišem, on spava sklupčan pored mene, ni ne zna da pišem o njegovom „nestašluku“. Prošlo je dosta od te noći, sa nama dvoma se svašta izdešavalo, i loših i dobrih stvari je bilo na pretek, ali kroz sve smo prošli zajedno. Bez njega ne bih mogla da postojim. On je moj čuvar, moj borac i moj anđeo. Poželite mi sreću… posle ovoga, rećiću mu da ga volim, po prvi put. Prvi, magični put…
Pet Apr 17, 2015 9:41 pm