Srce od kamena

Naslov: Srce od kamena Pet Apr 17, 2015 8:19 pm

Gledala sam te kako odlaziš, a da nisam ni jednu suzu pustila. Srce, tvrdo poput kamena nije pokleklo, nije me izdalo. Sve sam svoje rane zaključala i ostala smirena u najtežem trenutku.
Kada si nestao iza ugla, veselo sam mahnula konobaru i naručila još jednu čašu belog vina. Ne, ispravila sam samu sebe, donesite mi odmah celu flašu!
Zapalila sam cigaretu uživajući u ukusu vina pomešanog sa dimom cigareta. Po prvi put nakon pet dugih godina, pušila sam bez griže savesti. Mrzeo si kad zapalim, uglavnom sam se suzdržavala u tvom prisustvu i čak ih nekoliko puta bezuspešno ostavljala. Nisi mogao ni da me poljubiš kad bi na mojim usnama osetio miris cigara ili alkohola.
Ti, večiti trezvenjak po opredeljenju, prezirao si sve ljudske poroke i slabosti. Zdrav život, sport i umerenost, bio je tvoj životni moto.
A, ja, potpuno drugačija, zavolela sam te uprkos našim razikama. Znala sam da dočekam jutro u kafani sa dobrim društvom i još boljim vinom, da se popnem i na sto ako treba i veselo iz sveg glasa zapevam uz tamburaše. Nedeljom bih spavala do podne i čisto iz nekog inata, ostavljala prljavo suđe preko noći.
Večito sam kasnila na sastanke i smejala se tvojoj nervozi dok bi me čekao. Imala sam gomilu prijatelja koji bi me zvali čak i u pola noći i dok si jastukom prekrivao glavu negodujući, iz slušalice su dopirali pijani glasovi, buka i muzika.
Svojim temperamentom bila sam tvoja suprotnost. Znam da planem u sekundi, pričam brzo i glasno, mogu da zaplačem i za najmanju sitnicu, ali i da se od srca smejem posle nekoliko trenutaka, dok ti svaku svoju rečenicu odmeravaš dva puta i nikada ne pokazuješ osećanja javno.
Svi su se pitali šta smo to pronašli jedno u drugom i da li su nas upravo te razlike spojile, jer nije bilo ničeg što nam je zajedničko.
Ali ja znam kako sam se zaljubila u tebe, u te tvoje iskrene oči i odmeren stav, pamtim dan kada sam se zaklela da moraš biti moj i trenutak kada si me prvi put poljubio. Mislila sam da su naše razlike prolazna stvar i da će vremenom nestati. Nekako sam verovala da te dovoljno volim da bih se promenila, a da si ti potpuno lud za mnom da mi ponekad progledaš kroz prste.
Niko nije verovao da ćemo potrajati pet dugih godina, a eto i to se dogodilo. Sve do večeras, ja sam verovala da ćemo trajati do kraja života. Nadala sam se da ćeš me zaprositi, maštala o venčanju i deci, krojila budućnost sa tobom u svojim mislima. Ti si izgleda, mislio drugačije…
Pozvao si me na piće i polako, na tvoj odmereni način rekao mi da me ostavljaš jer ne vidiš budućnost za nas. Ti se nikada nećeš promeniti, rekao si mi, i zato je bolje za nas oboje da se sada rastanemo dok ne bude kasno.
Po prvi put, maca mi je pojela jezik. Samo sam tiho klimnula glavom dok je srce tuko u meni. Ne, nisam molila, nisam plakala, ostala sam potpuno hladna, skrivajući emocije, kao da sam taj poslednji put želela da ti dokažem da grešiš, jer, eto, i ja umem da se ponašam lepo i odmereno.
U trenutku mi se čak učinilo da si ostao razočaran mojom rekacijom i da si se zato tako brzo pokupio i otišao iz kafića.
Nastavila sam da ispijam svoje vino merkajući tipa za šankom koji je otvoreno buljio u moj dekolte. Kada se uverio da mu uzvraćam poglede, odvažno je prišao za moj sto.
Nakon nekoliko razmenjenih rečenica, već smo razmenjivali pijane poljupce. Uostalom, nismo ni imali o čemu toliko da razgovaramo, nismo se poznavali, a meni je bio potreban neko da zaboravim na sav jad koji sam gurnula duboko u sebe. Želela sam neke druge usne i neke nove ruke oko sebe, da donesu zaborav i izbrišu bol.
A onda sam te ugledala preko njegovog ramena. Stajao si kao skamenjen buljeći u nas. Ne znam šta si tu radio, zašto si se vratio i zašto si izgledao kao gromom pogođen, kad si me nekoliko minuta pre toga šutnuo poput stare kante. Da li si se možda predomislio ili si želeo još malo da me mučiš?
Nikada neću saznati šta bi se dogodilo da me nisi zatekao u tuđem zagrljaju samo pola sata nakon raskida. Možda je ovako bolje, uveravala samu sebe, bez imalo nade da će se među nama nešto promeniti.
Sačekala sam da dođeš sebi od iznenađenja i napustiš lokal, a onda sam neznancu sa kojim sam se do tad ljubila, na njegovo razočarenje, poželela laku noć.
Nogu pred nogu, lagano sam koračala kroz tamnu noć, dovoljno mračnu da sakrije suze koje su mi, ipak, nekako pobegle
[You must be registered and logged in to see this image.]