Kad sam te noći stigao kući, dok je moja žena postavljala večeru, uzeo sam je za ruku i rekao:”Moram ti nešto reći.” Sjela je i jela u tišini. Primijetio sam bol u njenim očima. Odjednom nisam znao kako da otvorim usta. Ali morao sam joj dati do znanja šta mislim. – Želim razvod – rekao sam smireno. Nije izgledala iznervirano mojim riječima, nego me tiho upitala – Zašto? – Izbjegavao sam njeno pitanje. To je nju razljutilo. Bacila je pribor za jelo i počela da viče na mene – Ti nisi čovjeeeek!!
Te noći nismo više razgovarali. Plakala je. Znao sam da je htjela da sazna šta se dogodilo s našim brakom. Ali nisam joj mogao dati zadovoljavajući odgovor, izgubila je moje srce zbog Ivane. Nisam je više volio. Samo sam je žalio! S dubokim osjećajem krivice, napravio sam sporazum za razvod braka koji je navodio da njoj pripadne naša kuća, naš auto i 30% udjela u mojoj firmi. Pogledala ga je i onda poderala na komadiće! Žena koja je 10 godina svog života provela sa mnom za mene je tog trenutka postala stranac.
Pet Apr 17, 2015 8:15 pm